123 Flash Menu Placeholder.
Географски положај и природни ресурси
 
 

 

Општина Пелагићево смјештена је у сјевероисточном дијелу Републике Српске и лежи у средишту равне и плодне Посавине. Површина општине износи 178 км², а смјештена је између 44º 50′ 5″ и 44º 57′ 23″ географске ширине и 18º 25′ 16″ и 18º  37′ 0″ географске дужине, са просјечном надморском висином од 95 метара.


Географски положај општине Пелагићево

Настала је од дијела територије предратне општине Градачац и данас обухвата следећа насељена мјеста: Пелагићево, Блажевац, Доња Трамошница, Горња Трамошница, Леденице, Њивак, Орлово Поље, Поребрице, Самаревац и Турић. Управно сједиште општине је у Пелагићеву.
Општина Пелагићево се на западу граничи са Федерацијом БиХ, односно општином Градачац, на југоистоку са Дистриктом Брчко, а на сјеверу и истоку са општинама Шамац и Доњи Жабар. Повољан географски положај општине осликавају и близина и добра повезаност са    другим регионалним центрима. Сједиште општине је удаљено од Брчког 18 км, Шамца 30 км, а Градачца 14 км. Исто тако, релативно су близу значајни регионални центри попут Жупање која је удаљена од општине Пелагићево неких 30 км, Тузле око 50 км, а Осијека 60 км. Општина је удаљена од Сарајева око 180 км, од  Београда, око 210 км, док удаљеност до Загреба износи неких 270 км.
Кроз подручје општине пролази магистрални пут Орашје – Тузла, као и регионални путеви: Пелагићево – Градачац, Градачац – Шамац и Обудовац – Трамошница.
У непосредној близини општине Пелагићево, на њеном југоистоку, смјештена је и пијаца Аризона, значајни трговински центар у регији.
Подручје Посавине гдје је смјештена и општина Пелагићево, продужетак је Панонске низије и у њој влада умјерено континентална клима са изразито топлим љетима и хладним зимама, када често дува хладан југоисточни вјетар. Падавина има довољно, а тло је углавном погодно за обраду, те је на подручју општине пољопривреда у великој мјери заступљена. Због тога се ово подручје може окарактерисати као пољопривредна и рурална средина чија су главна природна богатства земљише и шуме, али исто тако и изузетно лијепо и очувано природно окружење.
Укупну земљишну структуру на подручју општине можемо видјети на следећем табеларном приказу:

Пољопривредне површине
Км²

Неплодно земљиште
Км²

Шуме
Км²

Остало земљиште
Км²

Укупно
Км²

101

7,5

16

53,5

178

57 %

4 %

9 %

30 %

100%


На подручју општине у Пелагићеву, налази се и језеро, популарно названо Жабар – бара, површине од око 80 хектара, од чега 33 хектара обухвата водена површина, које представља изузетан природни потенцијал за развој туризма, рекреације и спортског риболова.
Некада је на простору општине Пелагићево, захваљујући великим травним површинама поред рјечица Бријежнице, Ломнице и Потока (Теке), чије тло није погодно за обраду због честих поплава, узгајана крупна стока (Посавско говедо). Данас се међутим на овом подручју највише узгајају свиње, перад и говеда.
До краја XIX вијека подручје општине Пелагићево је било богато шумом. Највише је био заступљен познати Посавски храст. Почетком XX вијека, нарочито његових 30 – их година, шума је немилице сјечена. По наговору трговаца и накупаца, сељаци су осјетивши доста лаку и брзу зараду, исјекли велике комплексе шума.
Рељефно се подручје општине може подијелити на два дијела:

  1. Горњи, југозападни, терасни (изнад 100 м надморске висине)
  2. Доњи, сјевероисточни, равничарски (испод 100 м надморске висине)

Tерасно подручје карактеришу распрострањене дилувијалне глине, а такође и равничарско, али помијешане алувијалним седиментима које је тешко разлучити. Оваква земљишта су тешког механичког састава, збијена и слабо пропусна за воду па стварају земљиште са плитким физиолошким профилом и лошим физичким својствима.
На терасном подручју превладавају и терасне прахуље, а на њеним падинама према долинама ријека и потока, обрончане прахуље. У самим долинама Бријежнице и Ломнице постоје мање површине ливадских сиво – смеђих деградираних земљишта, као и незнатне површине минерално мочварних.
На сјеверном и сјеверозападном подручју општине Пелагићево, у Драгићима и Доњој Трамошници, постоји већа површина шљунковито – пјешчаног смеђег земљишта, што је проузроковало многобројна ископавања и експолатацију шљунка.
Услови рељефа, већи број брдких потока и рјечица, као и близина ријеке Саве, условљавали су вијековима поплаве на овом подручју. Поплаве су редовно наносиле велике директне штете усјевима и објектима, а одражавале су се штетно и на здравље људи и стоке. Због тога је народ сам предузимао све што је било у његовој моћи да се вода одведе, те да се баровита земљишта исуше.
После рата становници са подручја ове општине, заједно са становницима других посавских општина, радили су на изграђивању Савског насипа који би отклонио опасност од нових поплава. Ипак, све је то било недовољно па је изградња Латералног канала и пратећих објеката представљала први и најозбиљни пројекат за одбрану овог краја од поплава. Рад на овом изузетном пројекту трајао је од 1967. године до 1975. године, а његова оправданост се после сама показала отклањањем проблема које су до тада проузроковале поплаве.


Општина Пелагићево

 
 
pelagic
jezero
lovni
ok
© 2007 Општина Пелагићево
Телефон: +387 054 810 106; e-mail: infopelagicevo@gmail.com